Martinje po ATR-u

Uoči Martinja, u organizaciji SŽH, podružnica  ATR, 10.11.2007. okupilo se veselo društvo u hotelu Kušan i do jutarnjih sati punilo “baterije” smijehom i plesom.

O detaljima izvještava naša Nena:

Leto je došlo kraju i jesen je u svom sjaju.
Grožđe se bralo i mlado vino nam je dalo.
A da bi ga smjeli piti, smo ga dali sv. Martinu krstiti.
Ak si je neko mislil da je to bedastoća, z njega ide sama zločestoća.
ATR se s tim ne šali, ozbiljno smo se na put dali.
I sad se pitate kam smo išli, v Zagorje zelene mi smo otišli.
Jer tam se ta stara navada čuva i pazi, ne daj Bog da se po njoj gazi.
A Zagorje vam puno bregov broji i svaki vinograd sa kleti na njem lijepo stoji.
Greh bi bil da kleti nema, jer tam se vino od grožđa sprema.
Jedna takva u Špičkovini stoji, gazda z brijega lijepe trseke broji.
Ugostil nas je lepo, nema se kaj reći, gazdarici je dal i klipiće speći.
A da nam ne bi dosadno bilo, sad ću vam reći što se zbilo.
Bus nam je u grabu greznul, i onda nas je malo zeznul.
Al dobra volja nas nije ostavila nego se još i popravila!
Naši su dečki pravi bili, valjda zato kaj su si pri kleti vina i rakije spili.
Busa su tak dugo gurali, dok ga nisu na cestu isfurali.
Za čas smo pri Kušanu za stolom bili, veseli jeli i pili.
Bilo nas je od svukud po malo i zato veselje nije ni stalo.
Muzika nas je palila tako, da smo svi bili mokri jako.
A kad su dečki iz Senja svirat stali, skoro smo pod stol pali.
Onda je biškup s pomočnikom došel, i celo je krštenje vina z njim prošel.
Kum je bil kak treba biti, ni se bojal mladog vina spiti.
A naše vinske mušice, bile su kak prave dušice.
Zabavljali smo se do ranih jutarnjih sati, ja bi i sada da se to vrijeme vrati.
A vrijeme bu brzo prošlo, i novo druženje bu brzo došlo.
Zato ljudi budite mi dobro, veselo i zdravo, da bi svako druženje bilo tak pravo!

Do slijedećeg druženja vaša dušica i
mala vinska mušica,
Nena